Nakon duže pauze evo me opeeet ....
Malo kaskamo za vršnjacima u govoru, pa se naša baka baka potrudila da nam napravi veoma edukativnu igračku od recikliranog materijala - gde može bolje.
Da naučimo boje, oblike, ko gde živi i šta jede, igra memorije, jabuke na drvetu za vežbanje predloga, otkopčaj dugmence itd. da nebi puno pričala pogledajte video klikom na link ispod:
A baka ne samo da je napravila robota već je napisala i priču koja prati igračku :
Personalizovana priča
Kako sam postao Jovanov robot
Mnogo pre ove ideje da postanem robot bio sam jedno mnoštvo nepotrebnih stvari. Odbačene stare farmerice i druge krpice, čepovi od plastičnih flaša, razni šrafovi , dugmići, alke i drugi delovi. Bilo mi je teško u nekakvoj fioci gde su bile nagurane stare farmerice i krpice. A u špajzu, gde su bili ovi drugi elementi, mrak i hladnoća na policama i čekanje da nas izbace prvom prilikom.Sa zebnjom smo čekali veliko prolećno spremanje kuće.
I onda jednoga dana svet poče sve više da priča o reciklaži. Ništa od toga ne bi čuli da vrata od špajza nisu bila odškrinuta.A da li ste vi čuli tu čarobnu reč reciklaža? Verujte mi reciklaža nije blamaža.To za mnoge od nas znači novi život. A život je alatka za popravljanje sveta- tako bar kažu neki pametni ljudi.Umesto da sad budemo na nekom velikom đubrištu, pruža nam se šansa da živimo novi život. I ponovo se osećamo važni i korisni. Sad znam da je istina ovo što ću vam reći.Svaki kraj je ustvari jedan novi početak. To je pre važilo za ljude i možda još po nekog, ali sada znam važi i za nas.Sve može da bude važno i korisno.
Dođe i taj dan. Priznaću vam, malo je bolelo. Sekli su nas, ušivali, lepili,trpili smo i trpljenje se isplatilo.Tako uvek biva kada želiš da postaneš bolji ti.Ali kada sam bio gotov svi su mi se divili.Naročito me je zavoleo jedan dečak Jovan.On je odmah bio tu. Mogao sam da ga vidim kada su mi napravili oči.Dobio sam i naočare da bolje vidim na blizinu. Gledao sam tako njega i pomisliio bilo bi lepo da ga čujem. I onda sam dobio uši. Divni čepovi od pet ambalaže, postali su lepe okrugle uši. I tako dok sam počeo da uspostavljam veze u svojoj robotskoj glavi čuo sam da Jovan mnogo voli robote, da želi sa njima da se igra i uči.Pa , ja sam idealan za to.Dok se budemo igrali naučiću ga boje.A za oblike, verujte mi pravi sam učitelj.Ja sam vam sastavljen od geometrijskih oblika. Tu su kvadrati, pravougaonici,krugovi i trouglovi.A šta se krčka u robotskom stomaku otkriću vam kasnije.Tu postoje vrata, otvori i pogledaj.Ustvari to ću da prećutim , neka on to sam otkrije.Ako Jovan to otkrije, i još ako otkrije čime treba da me hrani.Da li ste vi možda pogodili šifru,počinje na slovo rrre.......,,zatim zadata kombinacija koja se stavlja u robotova usta.Ko to pogodi postaće robotski asistent. Jovan će to znati , siguran sam.A kad postaneš, robotski asistent mnogo toga možeš uz moju pomoć.Lako ćemo napraviti
zajedno jedan veliki kompjuterski program za robota koji će reciklirati sve što može da se reciklira, tako da jednoga dana na svim đubrištima sveta procveta cveće. Tada će naša zemlja biti srećnija, a sa
njom i mi... Dotle, igrajmo se zajedno, otkri kakve sve igre nudi jedan mali reciklirani robot i uživaj , obavezno.
